А Аврамь изиђе изъ Египта, онъ и жена му и сва нѣгова и Лотъ съ ньимъ у пустыню.
Бяше пакъ Аврамъ врло, богатъ и марвомъ и сребромъ и златомъ.
И пође откуд є дошао, у пустиню до Ветиля, до мѣста гдѣ му є найпре была кућа међу Ветилѣмъ и међу Агге,
къ мѣсту жертвеника, гдѣ га є отпре подигао, и тамо призове Аврамь име Господнѣ.
И Лоту, идућем’ съ Аврамомъ, быше овцы и волови и колебе,
па ихъ не могаше смѣстити земля, да живу скупа, єръ многа су имъ иманя, па не могоше, живити скупа.
И буде свађа међу Пастырма Аврамове стоке и међу Пастырма стоке Лотове; а онда на той земльи живише Феризейцы и Хананцы.
И рече Аврамъ Лоту: нек' не буде свађе међу мномъ и тобомъ, и међу Пастырма моима єръ смо мы люди браћа.
Ніе ето сва земля предъ тобомъ? растанисе ты отъ мене; ако ћешь на лѣво, я ћу на десно; ако ћешь пакъ на десно, я ћу на лево.
А Лотъ уздигне очи свое и види сву околну страну Іорданску, да се сва водомъ напая, пре него є Богъ упропастіо Содомъ и Гоморрь, као Рай Божій и као земля Египетска све докъ се дође до Зогора.
И избере себи Лотъ сву околну страну Іорданску, и отиде Лотъ съ востока, пакъ се разстану свак отъ брата свога.
А Аврамъ уселисе у земльи Ханаанской; Лотъ пакъ уселисе у граду околныхъ страна’.
Но люди су у Содому зли и врло грѣшни предъ Богомъ,
па Богъ рече Авраму, кад’ се Лотъ отъ нѣга разстане: погледай очима твоима и види съ мѣста, гдѣ си сад’, къ сѣверу и югу и востоку и мору;
єръ сву землю, кою видишь, теби ћу дати ю и сѣмену твоме навѣкъ.
И учинићу сѣме твое као песакъ земный ако тко може изброити песакъ земный, то ће изброяти и потомство твое.
Устай па прођи землю у дужину нѣну и ширину, єръ теби ћу дати ю и потомству твоме заувѣкъ.
И отселисе Аврамъ‚ и дође те се усели кодъ дуба Мамврійскога, кой бяше у Хеврону, и ту подигне жертвеникъ Господу.
Ascendit ergo Abram de Ae gypto ipse et uxor eius et om nia, quae habebat, et Lot cum eo ad Nageb.
Abram autem erat dives valde in pecoribus, argento et auro.
Et profectus est de mansione in mansionem a Nageb in Bethel usque ad locum, ubi prius fixerat tabernaculum inter Bethel et Hai,
in loco altaris, quod fecerat prius, et invocavit ibi nomen Domini.
Sed et Lot, qui ibat cum Abram, fuerunt greges ovium et armenta et tabernacula;
nec poterat eos capere terra, ut habitarent simul: erat quippe substantia eorum multa, et nequibant habitare communiter.
Unde et facta est rixa inter pastores gregum Abram et pastores gregum Lot. Eo autem tempore Chananaeus et Pherezaeus habitabant in illa terra.
Dixit ergo Abram ad Lot: " Ne, quaeso, sit iurgium inter me et te et inter pastores meos et pastores tuos: fratres enim sumus.
Nonne universa terra coram te est? Recede a me, obsecro: si ad sinistram ieris, ego dexteram tenebo; si tu dexteram elegeris, ego ad sinistram pergam ".
Elevatis itaque Lot oculis, vidit omnem circa regionem Iordanis, quae universa irrigabatur, antequam subverteret Dominus Sodomam et Gomorram, sicut paradisus Domini et sicut Aegyptus usque in Segor.
Elegitque sibi Lot omnem regionem circa Iordanem et recessit ad orientem; divisique sunt alterutrum a fratre suo.
Abram habitavit in terra Chanaan; Lot vero moratus est in oppidis, quae erant circa Iordanem, et tabernacula movit usque ad Sodomam.
Homines autem Sodomitae pessimi erant et peccatores coram Domino nimis.
Dixitque Dominus ad Abram, postquam divisus est Lot ab eo: " Leva oculos tuos et vide a loco, in quo nunc es, ad aquilonem et ad meridiem, ad orientem et ad occidentem:
omnem terram, quam conspicis, tibi dabo et semini tuo usque in sempiternum;
faciamque semen tuum sicut pulverem terrae: si quis potest hominum numerare pulverem terrae, semen quoque tuum numerare poterit.
Surge et perambula terram in longitudine et in latitudine sua, quia tibi daturus sum eam ".
Movens igitur tabernaculum suum, Abram venit et habitavit iuxta Quercus Mambre, quae sunt in Hebron, aedificavitque ibi altare Domino.