13.1
13.2
13.3
13.4
13.5
13.6
13.7
13.8
13.9
13.10
13.11
13.12
13.13
13.14
13.15
13.16
13.17
13.18
А Аврамь изиђе изъ Египта, онъ и жена му и сва нѣгова и Лотъ съ ньимъ у пустыню.
Бяше пакъ Аврамъ врло, богатъ и марвомъ и сребромъ и златомъ.
И пође откуд є дошао, у пустиню до Ветиля, до мѣста гдѣ му є найпре была кућа међу Ветилѣмъ и међу Агге,
къ мѣсту жертвеника, гдѣ га є отпре подигао, и тамо призове Аврамь име Господнѣ.
И Лоту, идућем’ съ Аврамомъ, быше овцы и волови и колебе,
па ихъ не могаше смѣстити земля, да живу скупа, єръ многа су имъ иманя, па не могоше, живити скупа.
И буде свађа међу Пастырма Аврамове стоке и међу Пастырма стоке Лотове; а онда на той земльи живише Феризейцы и Хананцы.
И рече Аврамъ Лоту: нек' не буде свађе међу мномъ и тобомъ, и међу Пастырма моима єръ смо мы люди браћа.
Ніе ето сва земля предъ тобомъ? растанисе ты отъ мене; ако ћешь на лѣво, я ћу на десно; ако ћешь пакъ на десно, я ћу на лево.
А Лотъ уздигне очи свое и види сву околну страну Іорданску, да се сва водомъ напая, пре него є Богъ упропастіо Содомъ и Гоморрь, као Рай Божій и као земля Египетска све докъ се дође до Зогора.
И избере себи Лотъ сву околну страну Іорданску, и отиде Лотъ съ востока, пакъ се разстану свак отъ брата свога.
А Аврамъ уселисе у земльи Ханаанской; Лотъ пакъ уселисе у граду околныхъ страна’.
Но люди су у Содому зли и врло грѣшни предъ Богомъ,
па Богъ рече Авраму, кад’ се Лотъ отъ нѣга разстане: погледай очима твоима и види съ мѣста, гдѣ си сад’, къ сѣверу и югу и востоку и мору;
єръ сву землю, кою видишь, теби ћу дати ю и сѣмену твоме навѣкъ.
И учинићу сѣме твое као песакъ земный ако тко може изброити песакъ земный, то ће изброяти и потомство твое.
Устай па прођи землю у дужину нѣну и ширину, єръ теби ћу дати ю и потомству твоме заувѣкъ.
И отселисе Аврамъ‚ и дође те се усели кодъ дуба Мамврійскога, кой бяше у Хеврону, и ту подигне жертвеникъ Господу.
Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.
А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста, гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,
До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва име Господње.
А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.
И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,
И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.
Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.
Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.
Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља, Мисирска, све до Зогора, прије него Господ затр Содом и Гомор.
И Лог изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:
Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.
А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.
А Господ рече Авраму, по што се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.
Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.
И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.
Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.
И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамвријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.
И зы́иде же а҆вра́м̾ ѿ е҆гѷпта са́мъ и҆ жена̀ е҆го, и҆ вс҄е е҆ли́ко е҆го въ пꙋсты́ню, и҆ ло́тъ с ни́мъ·
А҆вра́м̾ же бѧ́ше бога́тъ ѕѣло̀, ското́мъ, зла́томъ, и҆ срѣбромъ·
И҆ и҆де ѿню́дꙋже бѣ прише́лъ, въ пꙋсты́ню до веѳи́лѧ. до мѣста и҆дѣже бѣ е҆мꙋ хра́мина пе́рвѣе ме́ждꙋ веѳи́лемъ, и ме́ждꙋ а҆́гге,
въ мѣстѣ тре́бища, идеже̾ сътвори́лъ бѣ пе́рвѣе хра́м̾, и҆ молѝ т҄ꙋ и҆мѧ а҆вра́мъ г҃а·
И҆ ло́тꙋ же и҆́же хожда́ше съ а҆́вра́момъ бѧ́хꙋ ѻ҆вца и҆ говѧ́да, и҆ скота̀ много,
и҆ не въмѣща́ше и҆хъ землѧ̀ жи́ти въкꙋпѣ, ꙗ҆́ко и҆мѣнїе и҆хъ бѧ́ше мно́го, и҆ не можа́хꙋ жи́ти въкꙋпѣ.
Бы́сть же сва́ръ междꙋ пастꙋхѝ скота̀ а҆вра́млѧ, и҆ междꙋ пастꙋхѝ скота̀ ло́това, ханане́и же, и҆ ферезе́и тогда̀ насе́лницы бѧ́хꙋ въ зеⷨли тои.
Ре́че же а҆вра́мъ ло́тꙋ, да не бꙋ́детъ сва́ръ междꙋ мно́ю и҆ тобо́ю, и҆ меⷤдꙋ пастꙋхѝ твои҆́ми, и҆ ме́ждꙋ пастꙋхѝ мои́ми, ꙗ҆́ко чл҃ка бра́та е҆свѣ себѣ
Не се́ ли всѧ̀ землѧ̀ прⷣе тобо́ю , ѿлꙋчи́сѧ ты̀ ѿ менѐ, любо ты̀ на́ лѣво а҆ а҆́зъ на́ десно, любо ты̀ на десно а҆ а҆́зъ на́ лѣво·
И҆ възве́дъ ло́тъ ѻ҆́чи своѝ и҆ видѣ ве́съ предѣлъ и҆ѻ҆рда́нескъ, ꙗ҆́ко ве́съ наводне́нъ бѧ́ше водо́ю, пре́жⷣе рассы́панїѧ содо́мска и҆ гомоⷬ‍҇ска, ꙗ҆ко ра́и бж҃їи, и҆ ꙗ҆́ко землѧ е҆гѷпет̾ска, да́же и҆ до зогора·
И҆ и҆збра̀ себѣ ло́тъ ве́съ предѣлъ и҆ѻ҆рда́нескъ, и҆ ѿи̑де ло́тъ ѿ въсто́ка, и҆ разлꙋчи́стасѧ ѻ҆́ба бра́та ѿ себе·
А҆враⷨ же всели́сѧ в зе́млю ханаѻ҆́ньскꙋ· Лѻ́т̾ же всели́сѧ въ грⷣа предѣлескъ, и҆ всели́сѧ в содо́мъ·
Чл҃цы же и҆же в содо́мѣ злѝ, и҆ грѣшни прⷣе бм҃ъ ѕѣло̀·
Ре́че же б҃ъ къ а҆вра́мꙋ, ꙗ҆́коже ѿлꙋчи́сѧ ло́тъ ѿ него, въздви́гни ѻ҆́чи своѝ и҆ ви́ждь, ѿ мѣста и҆дѣже ты̀ нн҃ѣ е҆си, к сѣверꙋ и҆ ко въсто́коⷨ и҆ къ мо́рю,
ꙗ҆́ко всю̀ зе́млю ю҆же ты̀ ви́диши, тебѣ да́мъ ю҆̀, и҆ сѣмени твое̑мꙋ въ вѣки,
и҆ сътворю̀ племѧ̀ твоѐ ꙗ҆́ко пѣсо́къ зе́мныи· И҆ а҆́ще кт҄о мо́жетъ и҆счестѝ пѣсо́къ зе́мныи, то̀ и҆ сѣмѧ̀ твое и҆зочтеⷮ·
Въста́въ и҆ ѻ҆быиди зеⷨлю въ длъготꙋ еѧ̀ и҆ въ широтꙋ̀, ꙗ҆́ко тебѣ дам̾ ю҆̀, и҆ сѣмени твое̑мꙋ въ вѣки,
і҆ ѿсели́сѧ а҆вра́мъ, и҆ пришеⷣ въсели́сѧ оу҆ дꙋба мам̾врїѧ, и҆же бѧ́ше въ хевро́нѣ, и҆ създа тꙋ̀ тре́бникъ г҃ꙋ·
Претходна глава
Следећа глава