А Аврамь изиђе изъ Египта, онъ и жена му и сва нѣгова и Лотъ съ ньимъ у пустыню.
Бяше пакъ Аврамъ врло, богатъ и марвомъ и сребромъ и златомъ.
И пође откуд є дошао, у пустиню до Ветиля, до мѣста гдѣ му є найпре была кућа међу Ветилѣмъ и међу Агге,
къ мѣсту жертвеника, гдѣ га є отпре подигао, и тамо призове Аврамь име Господнѣ.
И Лоту, идућем’ съ Аврамомъ, быше овцы и волови и колебе,
па ихъ не могаше смѣстити земля, да живу скупа, єръ многа су имъ иманя, па не могоше, живити скупа.
И буде свађа међу Пастырма Аврамове стоке и међу Пастырма стоке Лотове; а онда на той земльи живише Феризейцы и Хананцы.
И рече Аврамъ Лоту: нек' не буде свађе међу мномъ и тобомъ, и међу Пастырма моима єръ смо мы люди браћа.
Ніе ето сва земля предъ тобомъ? растанисе ты отъ мене; ако ћешь на лѣво, я ћу на десно; ако ћешь пакъ на десно, я ћу на лево.
А Лотъ уздигне очи свое и види сву околну страну Іорданску, да се сва водомъ напая, пре него є Богъ упропастіо Содомъ и Гоморрь, као Рай Божій и као земля Египетска све докъ се дође до Зогора.
И избере себи Лотъ сву околну страну Іорданску, и отиде Лотъ съ востока, пакъ се разстану свак отъ брата свога.
А Аврамъ уселисе у земльи Ханаанской; Лотъ пакъ уселисе у граду околныхъ страна’.
Но люди су у Содому зли и врло грѣшни предъ Богомъ,
па Богъ рече Авраму, кад’ се Лотъ отъ нѣга разстане: погледай очима твоима и види съ мѣста, гдѣ си сад’, къ сѣверу и югу и востоку и мору;
єръ сву землю, кою видишь, теби ћу дати ю и сѣмену твоме навѣкъ.
И учинићу сѣме твое као песакъ земный ако тко може изброити песакъ земный, то ће изброяти и потомство твое.
Устай па прођи землю у дужину нѣну и ширину, єръ теби ћу дати ю и потомству твоме заувѣкъ.
И отселисе Аврамъ‚ и дође те се усели кодъ дуба Мамврійскога, кой бяше у Хеврону, и ту подигне жертвеникъ Господу.