И рече Господъ Авраму: изиђи изъ предѣла твога и отъ рода твога, и изъ дома отца твога, пакъ иди у предѣлъ‚ кой ћу ти показати;
и учинићу великимъ народомъ и благословићу име твое, па ћешь бити благословенъ,
и благословићу оне, кои те благосиляю‚ а проклећу оне, кои те проклиню: пакъ ћесе о теби благословити сва племена земна.
И пође Аврамъ, као што му каза Господъ, и иђаше са ньимъ Лотъ; а было є Авраму година: седамдесетъ петъ, кад є изишао изъ предѣла Харранъ.
И узме Аврамъ, Сару жену свою, и Лота сына брату своме, и сва иманя своя, коя су имали‚ и свако живо, кое имађаше у Харрану, пакъ се дигну поћи у предѣлъ Ханаанъ.
И прође Аврамъ землю у дужину нѣну свѣ до мѣста Сихоемъ и до дуба высокога, на коіой земльи онда Ханаанцы живише.
И явисе Господъ Авраму‚ па му рече: сѣмену твоме даћу землю ову; и сазида Аврамъ тамо жертвеникъ Господу. Кой му се явіо.
И удалисе отуда у гору лицемъ на востокъ спрамъ Ветиля, и подигне тамо кућу свою у Ветилю при мору и Агге на востоке, и сазида тамо жертвеникъ Господу и призове име Господа, Кой му се явіо.
И дигнесе Аврамъ ићи ополчитисе у пустиньи;
но гладь се появи у предѣлу, па се сиђе Аврамь у Египетъ‚ да се тамо усели, єръ одолѣ гладь у предѣлу.
А кад’ се приближи, Аврамъ ући у Египетъ, рече Аврамъ жени своіой Сари; знамъ я, да си жена лепа у лицу,
и да ће, кад’ те виде Египтяни, рећи: ово є нѣгова жена; па ће мене убити, а тебе задржати.
Рецы дакле: сестра самь му; па ће, ми добро быти уза те.
И кад’ уђе Аврамъ у Египеть, видише Египтяни жену нѣгову,
и видише ю Князеви Фараонови, па ю похвалише предъ Фараономъ, и уведу є у домъ Фараоновъ,
па Авраму добро бяше узъ ню‚ те стече овце и теоце и магарце и слуге и служкинѣ и мазге и камиле.
А Господъ казни мукама великима и лютима Фараона и домъ нѣговъ сбогь Саре жене Аврамове.
И Фараонъ, дозвавши Аврама, рекне му: шта си ми ово учиніо, те ми не каза, да є жена твоя?
зашто ми рече: сестра ми є, те є узохъ за жену; єво ти сад' жена твоя предъ тобомъ, узми ю, пакъ иди.
И заповѣди Фараонъ людма, да одпрате Аврама и жену нѣгову и сва коя су была нѣгова, и Лота съ ньимъ.
И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати.
И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.
Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година, кад пође из Харана.
И узе Аврам Сару жену своју, и Лота сина брата својега са свијем благом које бјеху стекли и с душама које бјеху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу.
И прође Аврам ту земљу до мјеста Сихема и до равнице Морешке; а бијаху тада Хананеји у тој земљи.
И јави се Господ Авраму и рече: твојему сјемену даћу земљу ову. И Аврам начини ондје жртвеник Господу, који му се јавио.
Послије отиде оданде на брдо које је према истоку од Ветиља, и ондје разапе шатор свој, те му Ветиљ бјеше са запада а Гај с истока; и ондје начини Господу жртвеник; и призва име Господње.
Оданде отиде Аврам даље идући на југ.
Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се ондје склони; јер глад бјеше велика у оној земљи.
А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: гле, знам да си жена лијепа у лицу.
За то кад те виде Мисирци рећи ће: ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.
Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.
И кад дође Аврам у Мисир, видјеше Мисирци жену да је врло лијепа.
И видјеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.
И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.
Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.
Тада дозва Фараон Аврама и рече му: шта ми то учини? за што ми нијеси казао да ти је жена?
За што си казао: сестра ми је? те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је па иди.
И Фараон заповједи људима за њ, те га испратише и жену његову и што год имаше.