11.1
11.2
11.3
11.4
11.5
11.6
11.7
11.8
11.9
11.10
11.11
11.12
11.13
11.14
11.15
11.16
11.17
11.18
11.19
11.20
11.21
11.22
11.23
11.24
11.25
11.26
11.27
11.28
11.29
11.30
11.31
11.32
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
close
И бѣ всѧ землѧ оу҆ста̀ е҆ді́на и҆ гла́съ е҆ді́нъ всѣм̾.
и҆ бы́сть е҆гда̀ поитѝ и҆́мъ ѿ восто́къ, и҆ ѻ҆брѣто́ша по́ле въ землѝ сенаа́ръ, и҆ въсели́шасѧ тꙋ̀,
и҆ ре́че чл҃къ къ дрꙋ́гꙋ свое̑мꙋ, прїидѣте и҆ да сотворимъ пли́н̾ѳы, и҆ и҆спечеⷨ ѧ҆̀ ѻ҆гне́мъ, и҆ бы́ша и҆́мъ пли́нѳы въ ка́мень, и҆ бре́нїе въ мѣсто мѣл́а·
И҆ рѣша прїидѣте да сози́ждⷨе себѣ грⷣа и҆ сто́лпъ е҆мꙋ́же бꙋ́детъ ве́рхъ до нб҃сѣ· И҆ сътвориⷨ себѣ и҆́мѧ, пре́жⷣе да́же не разы́йдем̾сѧ по лицꙋ всеѧ̀ зеⷨлѧ·
И҆ сни́де г҃ь ви́дѣти грⷣа и҆ столпъ, и҆же зида́ша сн҃ве члчⷵтїи·
И҆ ре́че г҃ь, с҄е ро́дъ е҆ді́нъ, и҆ ꙗ҆зы́къ е҆ді́нъ всѣмъ, и҆ с҄е нача́ша твори́ти. и҆ не преста́нꙋт̾ до́ндеже сконча́ютъ ·
Прїи̑дѣте и҆ и҆зшеⷣше смѣсимъ иⷨ т҄ꙋ ꙗ҆́зы́ки иⷯ, да не оу҆слы́шаⷮ ко́ждо дрꙋ́га свое̑го·
И҆ рас̾сѣѧ иⷯ ѿтꙋ́дꙋ г҃ь по лицꙋ всеѧ̀ землѧ̀, и҆ преста́ша зи́ждꙋще грⷣа и҆ столпъ·
Сего ра́ди нарече́сѧ и҆́мѧ мѣстꙋ томꙋ смѣше́нїе, ꙗ҆́ко тꙋ̀ смисѝ г҃ь оу҆ста̀ всѣ́хъ ꙗ҆́зы́къ· И҆ ѿтꙋ́дꙋ рас̾сѣѧ иⷯ г҃ь по лицꙋ всеѧ̀ зеⷨлѧ.
Си бы́тїѧ си́мова, си́мꙋ б҄ѣ р҃ лѣⷮ, е҆гда̀ роⷣ‍ꙵ а҆рфаѯа́да, въ второ́е лѣто по пото́пѣ·
И҆ жиⷮ си́мъ ро́жⷣь а҆рфаѯа́да лѣтъ , тл҃е , и҆ родѝ сн҄ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ·
А҆рфаѯа́д же жи́тъ лⷮѣ рл҃е, и҆ родѝ каи̑на́на,
и҆ жи́тъ ӑрфаѯа́дъ ро́жⷣь каи̑на́на, лѣтъ тл҃, и родѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ· И҆ жи́тъ каи̑нанъ лѣтъ , р҃л , и҆ родѝ са́лꙋ, и҆ жиⷮ каи̑на́нъ ро́ждь са́лꙋ, лѣтъ т҃л, и҆ ро́дѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ·
И҆ жи́тъ са́ла лѣтъ рл҃, и҆ родѝ е҆ве́ра,
и҆ жиⷮ сала ро́ждъ е҆вера лѣтъ т҃л, и҆ ро́ди сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆мрѣтъ·
И҆ жи́тъ е҆ве́ра лѣтъ , рл҃дn, и҆ ро́ди фале́ка,
и҆ жиⷮ е҆вер̾ ро́ждь фале́ка, лѣтъ тѻ҃, и҆ родѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆мрѣтъ·
И҆ жи́тъ фалеⷦ‍҇ лѣтъ рл҃, и҆ родѝ рага́ва,
и҆ жи́тъ фале́къ ро́ждь рага́ва лѣтъ сѳ҃, и родѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ·
И҆ жи́тъ рага́въ, лѣтъ рл҃в, и҆ родѝ е҆серꙋ́ха,
и҆ жи́тъ рага́въ ро́ждъ е҆серꙋха лѣть, с҃з, и҆ родѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и оу҆́мрѣтъ·
И҆ жи́тъ е҆серꙋ́хъ лѣтъ р҃л, и҆ родѝ нахо́ра,
и҆ жи́тъ е҆серꙋ́хъ ро́ждь нахо́ра лѣтъ с҃, и҆ родѝ сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ·
И҆ жи́тъ нахо́ръ лѣтъ ѻѳ҃, и҆ родѝ ѳа́рꙋ,
и҆ житъ нахо́ръ ро́ждъ ѳа́рꙋ лѣтъ рк҃ѳ, и҆ роди сн҃ы и҆ дще́ры, и҆ оу҆́мрѣтъ·
И҆ жи́тъ ѳа́ра лѣтъ ѻ҃, и҆ ро́ди а҆вра́ма, и҆ нахо́ра і҆ а҆ра́на.
Си́ же бы́тїѧ ѳа́ры, ѳа́ра родѝ а҆вра́ма, и҆ нахо̀ра, и҆ а҆ра́на· А҆ра́н же роⷣ‍ꙵ ло́та·
И҆ оу҆мре а҆ра́нъ предъ ѳа́рою ѿц҃емъ свои҆́мъ, въ зем̾ли в неиже сѧ родѝ въ се́лехъ хал̾дѣ́искихъ·
И҆ поꙗ҆́ста а҆вра́мъ и҆ нахо́ръ себѣ же́ны, и҆мѧ женѣ а҆вра́мли са́ра. И҆ и҆мѧ женѣ нахо́ровѣ ме́льха д̾щи а҆ра́нѧ, с҄е е҆́сть ѿц҃ъ ме́лшинъ, и҆ ѿц҃ъ е҆́схи
Бѧ́ше же сар̀а непло́ды, и҆ не ражⷣаше дѣте́и.
и҆ поѧⷮ ѳа́ра а҆вра́ма сн҃а своего, и҆ ло́та сн҃а а҆ра́нѧ, сн҃а, сн҃а свое̑го и҆ са́рꙋ сно́хꙋ свою̀ женꙋ̀ а҆вра́млю сн҃а свое̑го, И҆ и҆зведе ѧ҆̀ и҆з̾ землѧ̀ хал̾дѣи́ски, и҆ти на́ зеⷨлю ханаа҆́ньскꙋ, и҆ прїидо́ша да́же и҆ до хары, и҆ всели́шасѧ т҄ꙋ·
Бы́ша же вс҄и дн҃їе ѳа́ры въ хараа҆́нѣ лⷮѣ, с҃е, и҆ оу҆́мрѣтъ, ѳа́ра въ хараа҆́нѣ·
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
close
Erat autem terra labii unius, et sermonum eorumdem.
Cumque proficiscerentur de oriente, invenerunt campum in terra Senaar, et habitaverunt in eo.
Dixitque alter ad proximum suum: Venite, faciamus lateres, et coquamus eos igni. Habueruntque lateres pro saxis, et bitumen pro cæmento:
et dixerunt: Venite, faciamus nobis civitatem et turrim, cujus culmen pertingat ad cælum: et celebremus nomen nostrum antequam dividamur in universas terras.
Descendit autem Dominus ut videret civitatem et turrim, quam ædificabant filii Adam,
et dixit: Ecce, unus est populus, et unum labium omnibus: cœperuntque hoc facere, nec desistent a cogitationibus suis, donec eas opere compleant.
Venite igitur, descendamus, et confundamus ibi linguam eorum, ut non audiat unusquisque vocem proximi sui.
Atque ita divisit eos Dominus ex illo loco in universas terras, et cessaverunt ædificare civitatem.
Et idcirco vocatum est nomen ejus Babel, quia ibi confusum est labium universæ terræ: et inde dispersit eos Dominus super faciem cunctarum regionum.
Hæ sunt generationes Sem: Sem erat centum annorum quando genuit Arphaxad, biennio post diluvium.
Vixitque Sem, postquam genuit Arphaxad, quingentis annis: et genuit filios et filias.
Porro Arphaxad vixit triginta quinque annis, et genuit Sale.
Vixitque Arphaxad, postquam genuit Sale, trecentis tribus annis: et genuit filios et filias.
Sale quoque vixit triginta annis, et genuit Heber.
Vixitque Sale, postquam genuit Heber, quadringentis tribus annis: et genuit filios et filias.
Vixit autem Heber triginta quatuor annis, et genuit Phaleg.
Et vixit Heber postquam genuit Phaleg, quadringentis triginta annis: et genuit filios et filias.
Vixit quoque Phaleg triginta annis, et genuit Reu.
Vixitque Phaleg, postquam genuit Reu, ducentis novem annis: et genuit filios et filias.
Vixit autem Reu triginta duobus annis, et genuit Sarug.
Vixit quoque Reu, postquam genuit Sarug, ducentis septem annis: et genuit filios et filias.
Vixit vero Sarug triginta annis, et genuit Nachor.
Vixitque Sarug, postquam genuit Nachor, ducentis annis: et genuit filios et filias.
Vixit autem Nachor viginti novem annis, et genuit Thare.
Vixitque Nachor, postquam genuit Thare, centum decem et novem annis: et genuit filios et filias.
Vixitque Thare septuaginta annis, et genuit Abram, et Nachor, et Aran.
Hæ sunt autem generationes Thare: Thare genuit Abram, Nachor et Aran. Porro Aran genuit Lot.
Mortuusque est Aran ante Thare patrem suum, in terra nativitatis suæ, in Ur Chaldæorum.
Duxerunt autem Abram et Nachor uxores: nomen uxoris Abram, Sarai: et nomen uxoris Nachor, Melcha filia Aran, patris Melchæ, et patris Jeschæ.
Erat autem Sarai sterilis, nec habebat liberos.
Tulit itaque Thare Abram filium suum, et Lot filium Aran, filium filii sui, et Sarai nurum suam, uxorem Abram filii sui, et eduxit eos de Ur Chaldæorum, ut irent in terram Chanaan: veneruntque usque Haran, et habitaverunt ibi.
Et facti sunt dies Thare ducentorum quinque annorum, et mortuus est in Haran.
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
close
А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.
Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче да их у ватри добро печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.
Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали поземљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.
И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и не ће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумију један другога шта говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
За то се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.
А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;
А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;
А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;
А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
А Фалек поживје тридесет година, и роди Рагава;
А родив Рагава поживје Фалек двје ста и девет година, рађајући синове и кћери.
А Рагав поживје тридесет и двије године, и роди Серуха;
А родив Серуха поживје Рагав двје ста и седам година, рађајући синове и кћери.
А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;
А родив Нахора поживје Серух двје ста година, рађајући синове и кћери.
А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;
А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
И умрије Аран прије Таре оца својега. на постојбини својој, у Уру Халдејском.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише.
А поживје Тара, свега двје ста и пет година; и умрије Тара у Харану.
Претходна глава
←
Следећа глава
→