11.1
11.2
11.3
11.4
11.5
11.6
11.7
11.8
11.9
11.10
11.11
11.12
11.13
11.14
11.15
11.16
11.17
11.18
11.19
11.20
11.21
11.22
11.23
11.24
11.25
11.26
11.27
11.28
11.29
11.30
11.31
11.32
А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.
Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче да их у ватри добро печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.
Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали поземљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.
И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и не ће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумију један другога шта говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
За то се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.
А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;
А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;
А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;
А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
А Фалек поживје тридесет година, и роди Рагава;
А родив Рагава поживје Фалек двје ста и девет година, рађајући синове и кћери.
А Рагав поживје тридесет и двије године, и роди Серуха;
А родив Серуха поживје Рагав двје ста и седам година, рађајући синове и кћери.
А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;
А родив Нахора поживје Серух двје ста година, рађајући синове и кћери.
А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;
А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
И умрије Аран прије Таре оца својега. на постојбини својој, у Уру Халдејском.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише.
А поживје Тара, свега двје ста и пет година; и умрије Тара у Харану.
Erat autem universa terra labii unius et sermonum eo rundem.
Cumque proficiscerentur de oriente, invenerunt campum in terra Sennaar et habitaverunt in eo.
Dixitque alter ad proximum suum: " Venite, faciamus lateres et coquamus eos igni ". Habueruntque lateres pro saxis et bitumen pro caemento.
Et dixerunt: " Venite, faciamus nobis civitatem et turrim, cuius culmen pertingat ad caelum, et faciamus nobis nomen, ne dividamur super faciem universae terrae ".
Descendit autem Dominus, ut videret civitatem et turrim, quam aedificaverunt filii hominum,
et dixit Dominus: " Ecce unus est populus et unum labium omnibus; et hoc est initium operationis eorum, nec eis erit deinceps difficile, quidquid cogitaverint facere.
Venite igitur, descendamus et confundamus ibi linguam eorum, ut non intellegat unusquisque vocem proximi sui ".
Atque ita divisit eos Dominus ex illo loco super faciem universae terrae, et cessaverunt aedificare civitatem.
Et idcirco vocatum est nomen eius Babel, quia ibi confusum est labium universae terrae, et inde dispersit eos Dominus super faciem universae terrae.
Hae sunt generationes Sem. Sem centum erat annorum, quando genuit Arphaxad biennio post diluvium;
vixitque Sem, postquam genuit Arphaxad, quingentos annos et genuit filios et filias.
Porro Arphaxad vixit triginta quinque annos et genuit Sala.
Vixitque Arphaxad, postquam genuit Sala, quadringentis tribus annis et genuit filios et filias.
Sala quoque vixit triginta annis et genuit Heber.
Vixitque Sala, postquam genuit Heber, quadringentis tribus annis et genuit filios et filias.
Vixit autem Heber triginta quattuor annis et genuit Phaleg.
Et vixit Heber, postquam genuit Phaleg, quadringentis triginta annis et genuit filios et filias.
Vixit quoque Phaleg triginta annis et genuit Reu.
Vixitque Phaleg, postquam genuit Reu, ducentis novem annis et genuit filios et filias.
Vixit autem Reu triginta duobus annis et genuit Seruch.
Vixitque Reu, postquam genuit Seruch, ducentis septem annis et genuit filios et filias.
Vixit vero Seruch triginta annis et genuit Nachor.
Vixitque Seruch, postquam genuit Nachor, ducentos annos et genuit filios et filias.
Vixit autem Nachor viginti novem annis et genuit Thare.
Vixitque Nachor, postquam genuit Thare, centum decem et novem annos et genuit filios et filias.
Vixitque Thare septuaginta annis et genuit Abram, Nachor et Aran.
Hae sunt autem generationes Thare. Thare genuit Abram, Nachor et Aran. Porro Aran genuit Lot;
mortuusque est Aran ante Thare patrem suum in terra nativitatis suae in Ur Chaldaeorum.
Duxerunt autem Abram et Nachor uxores: nomen uxoris Abram Sarai, et nomen uxoris Nachor Melcha, filia Aran patris Melchae et patris Ieschae.
Erat autem Sarai sterilis nec habebat liberos.
Tulitque Thare Abram filium suum et Lot filium Aran filium filii sui et Sarai nurum suam, uxorem Abram filii sui, et eduxit eos de Ur Chaldaeorum, ut irent in terram Chanaan. Veneruntque usque Charran et habitaverunt ibi.
Et facti sunt dies Thare ducentorum quinque annorum, et mortuus est in Charran.
Претходна глава
Следећа глава