А на цѣлой земльи бяше єданъ єзькъ, и єданъ говоръ свыма.
И буде, кад' пођоше отъ востока, да нађоше полѣ у предѣлу Сенаарскомъ, па се населе тамо.
И рече єданъ другоме: ходите да правимо ћерпићъ, па да га испечемо ватромъ, и буде имъ опека умѣсто камена.
И рекоше: ходите да сазидамо себи градъ и кулу, кое ће врхъ быти до самога неба; пакъ ће намъ прославитисе име по лицу васцѣле землѣ.
И сиђе Господъ видити градъ и кулу, што сазидаше сынови людски.
И рече Господъ: гле! єданъ родъ, и єзыкъ єданъ свію, па то почеше чинити; нити ћесе већь манути чинити сва, коя науме.
Ходите да сиђемо и смѣшамо тамо єзыкѣ ньиховъ, да не разуму єданъ другога.
И разсѣе ихъ отуда Господъ по лицу васцѣле землѣ, те престану зидати градъ и кулу;
тога ради наречесе той име забуна, еръ тамо забуни Господъ єзыке васцѣле землѣ.
И ово су догаћаи Симови: Симъ бяше отъ сто година’, кад’ є родіо Арфаксада друге године послѣ потопа;
и поживи Симъ послѣ, кадъ’ роди Арфаксада, година петъ стотина’, и роди сынове и кћери, и умре.
И Арфаксадъ поживи година’ сто тридесетъ петъ, и роди Каінана;
и поживи Арфаксадъ послѣ‚ кад’ є родіо Каінана‚ година' триста тридесетъ, и роди сынове и кћери, и умре. А Каінанъ поживи година’ сто тридесетъ, и роди Салу; и поживи Каінанъ послѣ, кад' є родіо Салу, година триста тридесетъ, и роди‚ сынове и кћери, и умре.
И Сала поживи година’ сто тридесетъ‚ и роди Євера;
и поживи Сала послѣ, кад’ є родіо Євера година’ триста тридесетъ, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Єверъ година’ сто тридесетъ четыри, и роди Фалека.
И поживи Єверъ послѣ, кад’ є родіо Фалека, година’ триста седамдесетъ, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Фалекъ година’ сто тридесетъ, и роди Рагава;
и поживи Фалекъ послѣ, кад’ є родіо Рагава, година' двѣста деветъ, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Рагавъ година’ сто тридесетъ двѣ, и роди Серуха;
и поживи Разавъ послѣ, кад’ є родіо Серуха, година’ двћета седамъ, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Серухъ година сто тридесетъ, и роди Нахора.
И поживи Серухъ послѣ, кад є родіо Нахора, година’ двѣста, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Нахоръ година’ седамдесетъ деветъ, и роди Тарру;
и поживи Нахоръ послѣ, кад’ є родіо Тарру, година' сто двадесетъ деветъ, и роди сынове и кћери, и умре.
И поживи Тарра година’ седамдесетъ, и роди Аврама и Нахора и Аррана.
А ово су догађаи Тарре: Тарра роди Аврама и Нахора и Аррана; а Арранъ роди Лота.
И умре Арранъ пре отца свога Тарре у предѣлу, у комъ се родіо, у страни Халдеской.
И узму Аврамъ и Нахоръ себи жене, име жени Аврамовой Сара, а Нахоровой жени име Мельха, кћи Арранове; тоє отацъ Мельхинъ, и отацъ Єсхинъ.
Сара бяше неплодна; и не рађаше дѣце.
И узме Тара Аврама сына свога, и Лота сына Арранова, сына сыну своме, и Сару снаю свою‚ жену Аврама, сына свога, па ихъ изведе изъ предѣла Халдейског’, да иду у предѣлъ Ханаанскій; пакъ дођу до Харрана, и тамо се населе.
А сви дани Таррини у предѣлу Харранскомъ быше година’ двѣста петъ: и умре Тарра у Харрану.
А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.
Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче да их у ватри добро печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.
Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали поземљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.
И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и не ће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумију један другога шта говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
За то се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.
А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;
А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;
А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;
А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
А Фалек поживје тридесет година, и роди Рагава;
А родив Рагава поживје Фалек двје ста и девет година, рађајући синове и кћери.
А Рагав поживје тридесет и двије године, и роди Серуха;
А родив Серуха поживје Рагав двје ста и седам година, рађајући синове и кћери.
А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;
А родив Нахора поживје Серух двје ста година, рађајући синове и кћери.
А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;
А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
И умрије Аран прије Таре оца својега. на постојбини својој, у Уру Халдејском.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише.
А поживје Тара, свега двје ста и пет година; и умрије Тара у Харану.