А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме;
И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
По том рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
По том рече Бог: нека се сабере вода што је под небом наједно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
И сухо назва Бог земља, а зборишта водена, назва мора; и видје Бог да је добро.
Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим вретама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њетовијем врстама. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан трећи.
По том рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу,
И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан четврти.
По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем: И видје Бог да је добро;
И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
И би вече и би јутро, дан пети.
По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
И створи Бог звијери земаљске по вретама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
По том рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.