А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме;
И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
По том рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
По том рече Бог: нека се сабере вода што је под небом наједно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
И сухо назва Бог земља, а зборишта водена, назва мора; и видје Бог да је добро.
Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим вретама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њетовијем врстама. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан трећи.
По том рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу,
И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан четврти.
По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем: И видје Бог да је добро;
И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
И би вече и би јутро, дан пети.
По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
И створи Бог звијери земаљске по вретама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
По том рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
(и) нареⷱ҇ бг҃ъ твръдъ небо⁘ и видѣ бъ҃, ѣко добро⁘ и бъⷭ҇ веⷱ҇ръ, и бꙑⷭ҇ оутро дн҃ъ ⁘в҃⁘
и реⷱ҇ бг҃ъ да снъметъ сꙙ вода, ꙗже подъ небесемъ въ сънъмъ единъ,⁘ и да сꙙ ѣвитъ соуша и бꙑⷭ҇ тако⁘ и снꙙтъ сꙙ вода ѣже подъ небесемъ въ снъмꙑ своѧ,⁘ и ѣви сꙙ соуша⁘
и нареⷱ҇ б҃ъ соушѫ земꙙ,⁘ а ставꙑ воднꙑѧ нареⷱ҇ морѣ⁘ и видѣ бъ҃, ѣко добро⁘
и реⷱ҇ бг҃ъ да прозꙙбнетъ земѣ трѣвѫ сѣꙗнⷩ҇ѫѧ⁘ и сѣѧщѫѧ сѣмꙙ по родоу и пⷪ пⷪдобъствию⁘ и дрѣво плодовито творꙙщее плодъ,⁘ емоуже сѣмꙙ его в немъ по родоу и по поⷣбъствию[⁘] на земи ⁘ и бꙑⷭ҇ тако ⁘
и прозꙙбе земꙗ трⷺвѫ сѣꙗнѫѧ⁘ и сѣѧщее сѣмꙙ по родоу и пⷪ поⷣбъствию⁘ и дрѣво плодовито творꙙщее плодъ,⁘ емоуже сѣмꙙ емоу в немъ по роду [и] по земи ⁘ и видѣ б҃ъ ѣко добро⁘
и бꙑⷭ҇ веⷱ҇ръ и бꙑⷭ҇ оутро дн҃ъ ⁘г҃⁘
Реⷱ҇ б҃ъ да бѫдѫтъ свѣтїла на твръдї небеснѣ(и),⁘ ѡсвѣщаѧща земꙙ⁘ [и] разлѫчитї междꙋ дн҃емъ и междоу нощіѧ,⁘ и бѫдѫтъ въ знамение и въ врꙗмена,⁘ и въ дн҃и, ї въ лѣта⁘
и да бѫдѫтъ въ просвꙗщенїе (на) тⷡ҇ъдї небсн҃ѣи,⁘ ѣко свѣтити по земї ⁘ и бꙑⷭ҇ тако⁘
и створи б҃ъ ѡбѣ свѣтїлѣ велицꙗи ⁘ великое свѣтило в начꙙтокъ дн҃и⁘ и свꙗтило мнее в начꙙтокъ нощи⁘ и звѣзды.
(и) постави (ѩ) б҃ъ на т(в)ръди небеснѣи⁘ [и] ѣко свꙗтити по земї⁘
(и) власти дн҃емъ и нощиѧ⁘ и разлѫчи междоу свꙗтомъ и междоу нощіѧ⁘ (и) видѣ б҃ъ ѣко добро⁘
и бꙑⷭ҇ [...] оутро дн҃ъ ⁘д҃⁘
и реⷱ҇ б҃ъ да изведѫтъ водꙑ гадꙑ, дш҃ѫ жївѫ, [...] по твръдї небесн҃ѣи. ї бꙑⷭ҇ тако⁘
и створи б҃ъ китꙑ великꙑѧ⁘ и въсѣкѫ дш҃ѫ жївотнꙑхъ гадъ,⁘ ѧже изведошѫ водꙑ на родꙑ ихъ,⁘ (и) въсѣкѫ птицѫ пернатѫ на родъ⁘ и видѣ бг҃ъ ѣко добро.
и бл҃гослови ѧ бъ҃, гл҃ꙙ растите сꙙ [⁘] (и) оумножите сꙙ⁘ (и) исплъните водꙑ ѧже в морїхъ,⁘ и птицꙙ да оумножѫтъ сꙙ по земи. ⁘
и бꙑⷭ҇ [⁘] веⷱ҇ръ, и бꙑⷭ҇ оутро дн҃ъ ⁘е҃⁘
Реⷱ҇ б҃ъ да изведетъ земѣ дш҃ѫ живѫ,⁘ народа четврꙗнога,⁘ и гадꙑ и звꙗрꙙ земнꙑѧ⁘ и скотꙑ и въсꙙ гадꙑ земъскꙑѧ народꙑ⁘ и бꙑⷭ҇ тако
и стоври б҃ъ звѣри земъскꙑѧ и народы ихъ,⁘ и скотꙑ и ихъ и народꙑ їхъ⁘ и въсꙙ гадꙑ земъскꙑѧ (и) народꙑ ихъ⁘ и видѣ б҃ъ ѣко добро⁘
и реⷱ҇ б҃ъ створимъ члв҃ка по ѡбразꙋ нашемⷹ,⁘ и по поⷣбъствию,⁘ и да ѡбладаетъ ръбыми моръскꙑми⁘ и птицами небсн҃ꙑми ї скотꙑ⁘ и въсеѧ земеѧ,⁘ и гадꙑ въсѣми прꙗсмꙑкаѧщѫ по земї⁘
и створи б҃ъ члв҃ка по ѡбразоу бж҃иѡмꙋ,⁘ мѫжа и женѫ створилъ естъ⁘
и бл҃гословї ѧ б҃ъ гл҃ꙙ⁘ растита сꙙ и плодита сꙙ (и) исплънита земꙙ и ѡбладаита еѧ,⁘ и ѡбладаита рꙑбами моръскꙑми⁘ и птицами небес҃нъми⁘ и въсѣмї скотꙑ и въсеѧ земеѧ⁘ и въсѣми гадꙑ прѣсмꙑкаемї⁘
и реⷱ҇ б҃ъ се дахъ вамъ въсѣкѫ трꙗвѫ сѣменїтѫ,⁘ сѣѧщѫѧ сѣмꙙ,⁘ еже естъ връхꙋ земѧ⁘ и въсѣко дрѣво еже има въ себѣ плодъ⁘ сѣмене сѣменїта вамъ бѫдѫтъ въ ѣдъ⁘
и въсѣмъ звѣремъ земъскꙑмъ⁘ и въсѣмъ птицамъ небеснꙑмъ⁘ и въсѣкꙋ прѣсмꙑкаѧщомоу сꙙ по земї,⁘ еже иматъ въ себѣ дш҃ѫ животнѫѧ⁘ и въсѣкѫ трѣвѫ злачнѫѧ въ ѣдъ⁘ и бꙑⷭ҇ тако
и видѣ б҃ъ въсѣ ꙗже створи⁘ и се добра зѣло: и бꙑⷭ҇ веⷱ҇ и бꙑⷭ҇ оутро дн҃ъ ⁘ѕ҃⁘
Terra autem erat inanis et vacua, et tenebræ erant super faciem abyssi: et spiritus Dei ferebatur super aquas.
Dixitque Deus: Fiat lux. Et facta est lux.
Et vidit Deus lucem quod esset bona: et divisit lucem a tenebris.
Appellavitque lucem Diem, et tenebras Noctem: factumque est vespere et mane, dies unus.
Dixit quoque Deus: Fiat firmamentum in medio aquarum: et dividat aquas ab aquis.
Et fecit Deus firmamentum, divisitque aquas, quæ erant sub firmamento, ab his, quæ erant super firmamentum. Et factum est ita.
Vocavitque Deus firmamentum, Cælum: et factum est vespere et mane, dies secundus.
Dixit vero Deus: Congregentur aquæ, quæ sub cælo sunt, in locum unum: et appareat arida. Et factum est ita.
Et vocavit Deus aridam Terram, congregationesque aquarum appellavit Maria. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et ait: Germinet terra herbam virentem, et facientem semen, et lignum pomiferum faciens fructum juxta genus suum, cujus semen in semetipso sit super terram. Et factum est ita.
Et protulit terra herbam virentem, et facientem semen juxta genus suum, lignumque faciens fructum, et habens unumquodque sementem secundum speciem suam. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et factum est vespere et mane, dies tertius.
Dixit autem Deus: Fiant luminaria in firmamento cæli, et dividant diem ac noctem, et sint in signa et tempora, et dies et annos:
ut luceant in firmamento cæli, et illuminent terram. Et factum est ita.
Fecitque Deus duo luminaria magna: luminare majus, ut præesset diei: et luminare minus, ut præesset nocti: et stellas.
Et posuit eas in firmamento cæli, ut lucerent super terram,
et præessent diei ac nocti, et dividerent lucem ac tenebras. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et factum est vespere et mane, dies quartus.
Dixit etiam Deus: Producant aquæ reptile animæ viventis, et volatile super terram sub firmamento cæli.
Creavitque Deus cete grandia, et omnem animam viventem atque motabilem, quam produxerant aquæ in species suas, et omne volatile secundum genus suum. Et vidit Deus quod esset bonum.
Benedixitque eis, dicens: Crescite, et multiplicamini, et replete aquas maris: avesque multiplicentur super terram.
Et factum est vespere et mane, dies quintus.
Dixit quoque Deus: Producat terra animam viventem in genere suo, jumenta, et reptilia, et bestias terræ secundum species suas. Factumque est ita.
Et fecit Deus bestias terræ juxta species suas, et jumenta, et omne reptile terræ in genere suo. Et vidit Deus quod esset bonum,
et ait: Faciamus hominem ad imaginem et similitudinem nostram: et præsit piscibus maris, et volatilibus cæli, et bestiis, universæque terræ, omnique reptili, quod movetur in terra.
Et creavit Deus hominem ad imaginem suam: ad imaginem Dei creavit illum, masculum et feminam creavit eos.
Benedixitque illis Deus, et ait: Crescite et multiplicamini, et replete terram, et subjicite eam, et dominamini piscibus maris, et volatilibus cæli, et universis animantibus, quæ moventur super terram.
Dixitque Deus: Ecce dedi vobis omnem herbam afferentem semen super terram, et universa ligna quæ habent in semetipsis sementem generis sui, ut sint vobis in escam:
et cunctis animantibus terræ, omnique volucri cæli, et universis quæ moventur in terra, et in quibus est anima vivens, ut habeant ad vescendum. Et factum est ita.
Viditque Deus cuncta quæ fecerat, et erant valde bona. Et factum est vespere et mane, dies sextus.