1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
1.10
1.11
1.12
1.13
1.14
1.15
1.16
1.17
1.18
1.19
1.20
1.21
1.22
1.23
1.24
1.25
1.26
1.27
1.28
1.29
1.30
1.31
У почетку створи Бог небо и земљу,
А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме;
И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
По том рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
По том рече Бог: нека се сабере вода што је под небом наједно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
И сухо назва Бог земља, а зборишта водена, назва мора; и видје Бог да је добро.
Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим вретама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њетовијем врстама. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан трећи.
По том рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу,
И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан четврти.
По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем: И видје Бог да је добро;
И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
И би вече и би јутро, дан пети.
По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
И створи Бог звијери земаљске по вретама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
По том рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
У почетку створи Богъ небо и землю.
Но земля быя невиђена и неуређена, и тама надъ бездномъ, и духъ Божій ношашесе се надъ водомъ.
И рече Богъ: нека буде свѣтлость‚ и постаде свѣтлость.
И види Богъ свѣтлость‚ да є добро, и разлучи Богъ међу свѣтлосћу и међу тамомъ.
И нарече Богъ свѣтлость данъ, а таму нарече ноћь, и буде вече, и буде ютро, данъ єданъ.
И рече Богъ; нека буде тврђа сред’ воде, па да буде разлучуюћи посред’ воде и буде тако.
И створи Богъ тврђу, и разлучи Богъ међу водомъ, коя бяше подъ тврђомъ, и међу водомъ, коя бяше надъ тврђом.
И нарече Богъ тврђу небо; и види Богъ да є добро, и буде вече, и буде ютро, данъ други.
И рече Богъ, нека се сабере вода, коя є подъ небомъ‚ у єдно сабранѣ‚ и нека се яви суша, и буде тако; и сабересе вода, коя є подъ небомъ, у сабраня своя, и явисе суша.
И нарече Богъ сушу землю, а сабраня вода’ нарече мора; и види Богъ, да є добро.
И рече Богъ: нека прорасте земля былѣмъ травнымъ, сѣюѣимъ сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи; и буде тако.
И изнесе земля былѣ травно сѣюће сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи: и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ трећи.
И рече Богъ: нека буду свѣтила на тврђи небесной, да освѣтлюю землю, и да разлучую између дана и између ноћи, и да буду за знаменя и за времена и за дане и за године;
и да буду за просвѣтлѣнѣ на тврђи небесной, како да свѣтле по земльи; и буде тако.
И створи Богъ два свѣтила велика: свѣтило велико‚ да влада даномъ, и свѣтило манѣ, да влада ноћу, и звѣзде,
И помеће ихъ Богъ на тврђи небесной, да свѣтле на землю,
и да владаю даномъ и ноћу, и да разлучую мећу тамомъ; и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ четвртый.
И рече Богъ: нека изведу воде гадове живыхъ душа’, и птице летеће по земльи по тврђи небесной, и буде тако.
И створи Богъ китове велике, и сваку душу животныхъ гадова, кое изведоше воде по родовы ньиховы’, и сваку птицу пернату по роду; и види Богъ, да су добра.
И благослови ихъ Богъ говорећи: раститесе и множитесе‚ и напуните воде, кое су у морама; и птице да се множе на земльи.
И буде вече, и буде ютро, данъ петый.
И рече Богъ: нека изведе земля душу живу по роду, чствороножна и гадове и звѣрове землѣ по роду; и буде тако.
И створи Богъ. звѣрове землѣ по роду, и скотове по роду ньиховоме, и све гадове землѣ но роду ньиховоме; и види Богъ, да су добра.
И рече Богъ; да створимо човѣка по обраву нашему и по подоби па нека влада рыбама морскима, и птицама небесныма, и звѣрма, и скотовы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы‚ пузећимъ по земльи.
И створи Богъ човѣка‚ по обраву Божію створи га, мужа и жену створи ихъ.
Благослови ихъ Богъ, говорећи: раститесе и множитесе, и напуните землю‚ и господарите ньомъ, и владайте рыбама морскима, и звѣрма, и птицама небесныма и свы’ скототы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы пузећима по земльи.
И рече Богъ: сво вамъ дадохъ сваку траву сѣменну сѣюћу сѣме, кое надъ земльомъ свомъ, и свако дрво, кое има у себи плодъ сѣмена сѣменога, быће вама за єло,
и свыма звѣровма земныма, и свыма птицама небесныма, и свакоме гаду пузевем’ по земльи, кой има у себи душу живота, и сваку траву за єло; и буде тако.
И види Богъ сва, да су врло добра, коя створи; и гле, врло добра; и буде вече, и буде ютро‚ данъ шестьтй.
Въ нача́лѣ сотворѝ бг҃ъ не́бо и҆ зе́млю.
Землѧ́ же бѣ̀ неви́дима и҆ неꙋстро́ена, и҆ тьма̀ верхꙋ̀ бе́здны, и҆ дх҃ъ бж҃їй ноша́шесѧ верхꙋ̀ воды̀.
И҆ речѐ бг҃ъ: да бꙋ́детъ свѣ́тъ. И҆ бы́сть свѣ́тъ.
И҆ ви́дѣ бг҃ъ свѣ́тъ, ꙗ҆́кѡ добро̀, и҆ разлꙋчѝ бг҃ъ междꙋ̀ свѣ́томъ и҆ междꙋ̀ тьмо́ю.
И҆ наречѐ бг҃ъ свѣ́тъ де́нь, а҆ тьмꙋ̀ наречѐ но́щь. И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь є҆ди́нъ.
И҆ речѐ бг҃ъ: да бꙋ́детъ тве́рдь посредѣ̀ воды̀, и҆ да бꙋ́детъ разлꙋча́ющи посредѣ̀ воды̀ и҆ воды̀. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ сотворѝ бг҃ъ тве́рдь, и҆ разлꙋчѝ бг҃ъ междꙋ̀ водо́ю, ꙗ҆́же бѣ̀ под̾ тве́рдїю, и҆ междꙋ̀ водо́ю, ꙗ҆́же бѣ̀ над̾ тве́рдїю.
И҆ наречѐ бг҃ъ тве́рдь не́бо. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀. И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь вторы́й.
И҆ речѐ бг҃ъ: да собере́тсѧ вода̀, ꙗ҆́же под̾ небесе́мъ, въ собра́нїе є҆ди́но, и҆ да ꙗ҆ви́тсѧ сꙋ́ша. И҆ бы́сть та́кѡ. И҆ собра́сѧ вода̀, ꙗ҆́же под̾ небесе́мъ, въ собра̑нїѧ своѧ̑, и҆ ꙗ҆ви́сѧ сꙋ́ша.
И҆ наречѐ бг҃ъ сꙋ́шꙋ зе́млю, и҆ собра̑нїѧ во́дъ наречѐ морѧ̀. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.
И҆ речѐ бг҃ъ: да прорасти́тъ землѧ̀ бы́лїе травно́е, сѣ́ющее сѣ́мѧ по ро́дꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ дре́во плодови́тое творѧ́щее пло́дъ, є҆мꙋ́же сѣ́мѧ є҆гѡ̀ въ не́мъ, по ро́дꙋ на землѝ. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ и҆знесѐ землѧ̀ бы́лїе травно́е, сѣ́ющее сѣ́мѧ по ро́дꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ дре́во плодови́тое творѧ́щее пло́дъ, є҆мꙋ́же сѣ́мѧ є҆гѡ̀ въ не́мъ, по ро́дꙋ на землѝ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.
И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь тре́тїй.
И҆ речѐ бг҃ъ: да бꙋ́дꙋтъ свѣти̑ла на тве́рди небе́снѣй, ѡ҆свѣща́ти зе́млю и҆ разлꙋча́ти междꙋ̀ дне́мъ и҆ междꙋ̀ но́щїю: и҆ да бꙋ́дꙋтъ въ зна́мєнїѧ и҆ во времена̀, и҆ во дни̑ и҆ въ лѣ̑та,
и҆ да бꙋ́дꙋтъ въ просвѣще́нїе на тве́рди небе́снѣй, ꙗ҆́кѡ свѣти́ти по землѝ. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ сотворѝ бг҃ъ два̀ свѣти̑ла вели̑каѧ: свѣти́ло вели́кое въ нача̑ла днѐ, и҆ свѣти́ло ме́ньшее въ нача̑ла но́щи, и҆ ѕвѣ́зды:
и҆ положѝ ѧ҆̀ бг҃ъ на тве́рди небе́снѣй, ꙗ҆́кѡ свѣти́ти на зе́млю,
и҆ владѣ́ти дне́мъ и҆ но́щїю, и҆ разлꙋча́ти междꙋ̀ свѣ́томъ и҆ междꙋ̀ тьмо́ю. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.
И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь четве́ртый.
И҆ речѐ бг҃ъ: да и҆зведꙋ́тъ во́ды га́ды дꙋ́шъ живы́хъ, и҆ пти̑цы лета́ющыѧ по землѝ, по тве́рди небе́снѣй. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ сотворѝ бг҃ъ ки́ты вели̑кїѧ, и҆ всѧ́кꙋ дꙋ́шꙋ живо́тныхъ гадѡ́въ, ꙗ҆̀же и҆зведо́ша во́ды по родѡ́мъ и҆́хъ, и҆ всѧ́кꙋ пти́цꙋ перна́тꙋ по ро́дꙋ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ дѡбра̀.
И҆ блгⷭ҇вѝ ѧ҆̀ бг҃ъ, гл҃ѧ: расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните во́ды, ꙗ҆̀же въ морѧ́хъ, и҆ пти̑цы да ᲂу҆мно́жатсѧ на землѝ.
И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь пѧ́тый.
И҆ речѐ бг҃ъ: да и҆зведе́тъ землѧ̀ дꙋ́шꙋ жи́вꙋ по ро́дꙋ, четверонѡ́гаѧ и҆ га́ды, и҆ ѕвѣ̑ри землѝ по ро́дꙋ. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ сотворѝ бг҃ъ ѕвѣ̑ри землѝ по ро́дꙋ, и҆ скоты̀ по ро́дꙋ и҆́хъ, и҆ всѧ̑ га́ды землѝ по ро́дꙋ и҆́хъ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ дѡбра̀.
И҆ речѐ бг҃ъ: сотвори́мъ человѣ́ка по ѡ҆́бразꙋ на́шемꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ да ѡ҆блада́етъ ры́бами морски́ми, и҆ пти́цами небе́сными, (и҆ ѕвѣрьмѝ) и҆ скота́ми, и҆ все́ю земле́ю, и҆ всѣ́ми га̑ды пресмыка́ющимисѧ по землѝ.
И҆ сотворѝ бг҃ъ человѣ́ка, по ѡ҆́бразꙋ бж҃їю сотворѝ є҆го̀: мꙋ́жа и҆ женꙋ̀ сотворѝ и҆̀хъ.
И҆ блгⷭ҇вѝ и҆̀хъ бг҃ъ, гл҃ѧ: расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните зе́млю, и҆ госпо́дствꙋйте є҆́ю, и҆ ѡ҆блада́йте ры́бами морски́ми, (и҆ ѕвѣрьмѝ) и҆ пти́цами небе́сными, и҆ всѣ́ми скота́ми, и҆ все́ю земле́ю, и҆ всѣ́ми га́дами пресмыка́ющимисѧ по землѝ.
И҆ речѐ бг҃ъ: сѐ, да́хъ ва́мъ всѧ́кꙋю травꙋ̀ сѣ́меннꙋю сѣ́ющꙋю сѣ́мѧ, є҆́же є҆́сть верхꙋ̀ землѝ всеѧ̀: и҆ всѧ́кое дре́во, є҆́же и҆́мать въ себѣ̀ пло́дъ сѣ́мене сѣ́меннагѡ, ва́мъ бꙋ́детъ въ снѣ́дь:
и҆ всѣ̑мъ ѕвѣрє́мъ зємны́мъ, и҆ всѣ̑мъ пти́цамъ небє́снымъ, и҆ всѧ́комꙋ га́дꙋ пресмыка́ющемꙋсѧ по землѝ, и҆́же и҆́мать въ себѣ̀ дꙋ́шꙋ живота̀, и҆ всѧ́кꙋ травꙋ̀ зеле́нꙋ въ снѣ́дь. И҆ бы́сть та́кѡ.
И҆ ви́дѣ бг҃ъ всѧ̑, є҆ли̑ка сотворѝ: и҆ сѐ дѡбра̀ ѕѣлѡ̀. И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь шесты́й.
Следећа глава