А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме;
И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
По том рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
По том рече Бог: нека се сабере вода што је под небом наједно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
И сухо назва Бог земља, а зборишта водена, назва мора; и видје Бог да је добро.
Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим вретама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њетовијем врстама. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан трећи.
По том рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу,
И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан четврти.
По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем: И видје Бог да је добро;
И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
И би вече и би јутро, дан пети.
По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
И створи Бог звијери земаљске по вретама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
По том рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
Но земля быя невиђена и неуређена, и тама надъ бездномъ, и духъ Божій ношашесе се надъ водомъ.
И рече Богъ: нека буде свѣтлость‚ и постаде свѣтлость.
И види Богъ свѣтлость‚ да є добро, и разлучи Богъ међу свѣтлосћу и међу тамомъ.
И нарече Богъ свѣтлость данъ, а таму нарече ноћь, и буде вече, и буде ютро, данъ єданъ.
И рече Богъ; нека буде тврђа сред’ воде, па да буде разлучуюћи посред’ воде и буде тако.
И створи Богъ тврђу, и разлучи Богъ међу водомъ, коя бяше подъ тврђомъ, и међу водомъ, коя бяше надъ тврђом.
И нарече Богъ тврђу небо; и види Богъ да є добро, и буде вече, и буде ютро, данъ други.
И рече Богъ, нека се сабере вода, коя є подъ небомъ‚ у єдно сабранѣ‚ и нека се яви суша, и буде тако; и сабересе вода, коя є подъ небомъ, у сабраня своя, и явисе суша.
И нарече Богъ сушу землю, а сабраня вода’ нарече мора; и види Богъ, да є добро.
И рече Богъ: нека прорасте земля былѣмъ травнымъ, сѣюѣимъ сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи; и буде тако.
И изнесе земля былѣ травно сѣюће сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи: и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ трећи.
И рече Богъ: нека буду свѣтила на тврђи небесной, да освѣтлюю землю, и да разлучую између дана и између ноћи, и да буду за знаменя и за времена и за дане и за године;
и да буду за просвѣтлѣнѣ на тврђи небесной, како да свѣтле по земльи; и буде тако.
И створи Богъ два свѣтила велика: свѣтило велико‚ да влада даномъ, и свѣтило манѣ, да влада ноћу, и звѣзде,
И помеће ихъ Богъ на тврђи небесной, да свѣтле на землю,
и да владаю даномъ и ноћу, и да разлучую мећу тамомъ; и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ четвртый.
И рече Богъ: нека изведу воде гадове живыхъ душа’, и птице летеће по земльи по тврђи небесной, и буде тако.
И створи Богъ китове велике, и сваку душу животныхъ гадова, кое изведоше воде по родовы ньиховы’, и сваку птицу пернату по роду; и види Богъ, да су добра.
И благослови ихъ Богъ говорећи: раститесе и множитесе‚ и напуните воде, кое су у морама; и птице да се множе на земльи.
И буде вече, и буде ютро, данъ петый.
И рече Богъ: нека изведе земля душу живу по роду, чствороножна и гадове и звѣрове землѣ по роду; и буде тако.
И створи Богъ. звѣрове землѣ по роду, и скотове по роду ньиховоме, и све гадове землѣ но роду ньиховоме; и види Богъ, да су добра.
И рече Богъ; да створимо човѣка по обраву нашему и по подоби па нека влада рыбама морскима, и птицама небесныма, и звѣрма, и скотовы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы‚ пузећимъ по земльи.
И створи Богъ човѣка‚ по обраву Божію створи га, мужа и жену створи ихъ.
Благослови ихъ Богъ, говорећи: раститесе и множитесе, и напуните землю‚ и господарите ньомъ, и владайте рыбама морскима, и звѣрма, и птицама небесныма и свы’ скототы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы пузећима по земльи.
И рече Богъ: сво вамъ дадохъ сваку траву сѣменну сѣюћу сѣме, кое надъ земльомъ свомъ, и свако дрво, кое има у себи плодъ сѣмена сѣменога, быће вама за єло,
и свыма звѣровма земныма, и свыма птицама небесныма, и свакоме гаду пузевем’ по земльи, кой има у себи душу живота, и сваку траву за єло; и буде тако.
И види Богъ сва, да су врло добра, коя створи; и гле, врло добра; и буде вече, и буде ютро‚ данъ шестьтй.