А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме;
И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
По том рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
По том рече Бог: нека се сабере вода што је под небом наједно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
И сухо назва Бог земља, а зборишта водена, назва мора; и видје Бог да је добро.
Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим вретама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њетовијем врстама. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан трећи.
По том рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу,
И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
И би вече и би јутро, дан четврти.
По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем: И видје Бог да је добро;
И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
И би вече и би јутро, дан пети.
По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
И створи Бог звијери земаљске по вретама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
По том рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
Но земля быя невиђена и неуређена, и тама надъ бездномъ, и духъ Божій ношашесе се надъ водомъ.
И рече Богъ: нека буде свѣтлость‚ и постаде свѣтлость.
И види Богъ свѣтлость‚ да є добро, и разлучи Богъ међу свѣтлосћу и међу тамомъ.
И нарече Богъ свѣтлость данъ, а таму нарече ноћь, и буде вече, и буде ютро, данъ єданъ.
И рече Богъ; нека буде тврђа сред’ воде, па да буде разлучуюћи посред’ воде и буде тако.
И створи Богъ тврђу, и разлучи Богъ међу водомъ, коя бяше подъ тврђомъ, и међу водомъ, коя бяше надъ тврђом.
И нарече Богъ тврђу небо; и види Богъ да є добро, и буде вече, и буде ютро, данъ други.
И рече Богъ, нека се сабере вода, коя є подъ небомъ‚ у єдно сабранѣ‚ и нека се яви суша, и буде тако; и сабересе вода, коя є подъ небомъ, у сабраня своя, и явисе суша.
И нарече Богъ сушу землю, а сабраня вода’ нарече мора; и види Богъ, да є добро.
И рече Богъ: нека прорасте земля былѣмъ травнымъ, сѣюѣимъ сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи; и буде тако.
И изнесе земля былѣ травно сѣюће сѣме по роду и по подоби, и дрво плодовито носеће плодъ, коме є сѣме нѣгово у нѣму по роду на земльи: и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ трећи.
И рече Богъ: нека буду свѣтила на тврђи небесной, да освѣтлюю землю, и да разлучую између дана и између ноћи, и да буду за знаменя и за времена и за дане и за године;
и да буду за просвѣтлѣнѣ на тврђи небесной, како да свѣтле по земльи; и буде тако.
И створи Богъ два свѣтила велика: свѣтило велико‚ да влада даномъ, и свѣтило манѣ, да влада ноћу, и звѣзде,
И помеће ихъ Богъ на тврђи небесной, да свѣтле на землю,
и да владаю даномъ и ноћу, и да разлучую мећу тамомъ; и види Богъ, да є добро.
И буде вече, и буде ютро, данъ четвртый.
И рече Богъ: нека изведу воде гадове живыхъ душа’, и птице летеће по земльи по тврђи небесной, и буде тако.
И створи Богъ китове велике, и сваку душу животныхъ гадова, кое изведоше воде по родовы ньиховы’, и сваку птицу пернату по роду; и види Богъ, да су добра.
И благослови ихъ Богъ говорећи: раститесе и множитесе‚ и напуните воде, кое су у морама; и птице да се множе на земльи.
И буде вече, и буде ютро, данъ петый.
И рече Богъ: нека изведе земля душу живу по роду, чствороножна и гадове и звѣрове землѣ по роду; и буде тако.
И створи Богъ. звѣрове землѣ по роду, и скотове по роду ньиховоме, и све гадове землѣ но роду ньиховоме; и види Богъ, да су добра.
И рече Богъ; да створимо човѣка по обраву нашему и по подоби па нека влада рыбама морскима, и птицама небесныма, и звѣрма, и скотовы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы‚ пузећимъ по земльи.
И створи Богъ човѣка‚ по обраву Божію створи га, мужа и жену створи ихъ.
Благослови ихъ Богъ, говорећи: раститесе и множитесе, и напуните землю‚ и господарите ньомъ, и владайте рыбама морскима, и звѣрма, и птицама небесныма и свы’ скототы, и свомъ земльомъ, и свы’ гадовы пузећима по земльи.
И рече Богъ: сво вамъ дадохъ сваку траву сѣменну сѣюћу сѣме, кое надъ земльомъ свомъ, и свако дрво, кое има у себи плодъ сѣмена сѣменога, быће вама за єло,
и свыма звѣровма земныма, и свыма птицама небесныма, и свакоме гаду пузевем’ по земльи, кой има у себи душу живота, и сваку траву за єло; и буде тако.
И види Богъ сва, да су врло добра, коя створи; и гле, врло добра; и буде вече, и буде ютро‚ данъ шестьтй.
Terra autem erat inanis et vacua, et tenebræ erant super faciem abyssi: et spiritus Dei ferebatur super aquas.
Dixitque Deus: Fiat lux. Et facta est lux.
Et vidit Deus lucem quod esset bona: et divisit lucem a tenebris.
Appellavitque lucem Diem, et tenebras Noctem: factumque est vespere et mane, dies unus.
Dixit quoque Deus: Fiat firmamentum in medio aquarum: et dividat aquas ab aquis.
Et fecit Deus firmamentum, divisitque aquas, quæ erant sub firmamento, ab his, quæ erant super firmamentum. Et factum est ita.
Vocavitque Deus firmamentum, Cælum: et factum est vespere et mane, dies secundus.
Dixit vero Deus: Congregentur aquæ, quæ sub cælo sunt, in locum unum: et appareat arida. Et factum est ita.
Et vocavit Deus aridam Terram, congregationesque aquarum appellavit Maria. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et ait: Germinet terra herbam virentem, et facientem semen, et lignum pomiferum faciens fructum juxta genus suum, cujus semen in semetipso sit super terram. Et factum est ita.
Et protulit terra herbam virentem, et facientem semen juxta genus suum, lignumque faciens fructum, et habens unumquodque sementem secundum speciem suam. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et factum est vespere et mane, dies tertius.
Dixit autem Deus: Fiant luminaria in firmamento cæli, et dividant diem ac noctem, et sint in signa et tempora, et dies et annos:
ut luceant in firmamento cæli, et illuminent terram. Et factum est ita.
Fecitque Deus duo luminaria magna: luminare majus, ut præesset diei: et luminare minus, ut præesset nocti: et stellas.
Et posuit eas in firmamento cæli, ut lucerent super terram,
et præessent diei ac nocti, et dividerent lucem ac tenebras. Et vidit Deus quod esset bonum.
Et factum est vespere et mane, dies quartus.
Dixit etiam Deus: Producant aquæ reptile animæ viventis, et volatile super terram sub firmamento cæli.
Creavitque Deus cete grandia, et omnem animam viventem atque motabilem, quam produxerant aquæ in species suas, et omne volatile secundum genus suum. Et vidit Deus quod esset bonum.
Benedixitque eis, dicens: Crescite, et multiplicamini, et replete aquas maris: avesque multiplicentur super terram.
Et factum est vespere et mane, dies quintus.
Dixit quoque Deus: Producat terra animam viventem in genere suo, jumenta, et reptilia, et bestias terræ secundum species suas. Factumque est ita.
Et fecit Deus bestias terræ juxta species suas, et jumenta, et omne reptile terræ in genere suo. Et vidit Deus quod esset bonum,
et ait: Faciamus hominem ad imaginem et similitudinem nostram: et præsit piscibus maris, et volatilibus cæli, et bestiis, universæque terræ, omnique reptili, quod movetur in terra.
Et creavit Deus hominem ad imaginem suam: ad imaginem Dei creavit illum, masculum et feminam creavit eos.
Benedixitque illis Deus, et ait: Crescite et multiplicamini, et replete terram, et subjicite eam, et dominamini piscibus maris, et volatilibus cæli, et universis animantibus, quæ moventur super terram.
Dixitque Deus: Ecce dedi vobis omnem herbam afferentem semen super terram, et universa ligna quæ habent in semetipsis sementem generis sui, ut sint vobis in escam:
et cunctis animantibus terræ, omnique volucri cæli, et universis quæ moventur in terra, et in quibus est anima vivens, ut habeant ad vescendum. Et factum est ita.
Viditque Deus cuncta quæ fecerat, et erant valde bona. Et factum est vespere et mane, dies sextus.